UniverzalSoft Kontaktirajte nas

Ažuriranje BIOS-a na matičnoj ploči – siguran vodič korak po korak

BIOS je softver koji se čuva na posebnom čipu matične ploče i koji se pokreće odmah po uključivanju računara. Njegova osnovna uloga je da inicijalizuje hardverske komponente, izvrši početni test sistema i potom preda kontrolu operativnom sistemu koji se učitava sa diska. Bez ispravno konfigurisanog i ažurnog BIOS-a računar uopšte ne može da prođe kroz postupak pokretanja, pa ovaj naoko mali program zaslužuje posebnu pažnju svakog korisnika koji želi stabilan i dugotrajan sistem.

Ažuriranje BIOS-a donosi niz konkretnih poboljšanja, od bolje kompatibilnosti sa novim procesorima i bržom memorijom, preko podrške za savremenije interfejse, do ispravki bezbednosnih propusta i grešaka u radu. Istovremeno, postupak nosi i određeni rizik, jer svaki prekid u toku procesa može dovesti do nefunkcionalnosti matične ploče. Zato je važno pristupiti ažuriranju planski, bez žurbe, koristeći isključivo proverene metode i prateći uputstva samog proizvođača.

Ovaj vodič prolazi kroz sve korake, od uvida u to zašto se BIOS uopšte menja, preko pripreme sistema i identifikacije hardvera, do samog postupka flešovanja i rešavanja eventualnih problema. Namenjen je korisnicima koji se prvi put susreću sa ovim zadatkom, ali može poslužiti i kao podsetnik iskusnijima koji žele da osveže postojeće znanje.

Zašto se BIOS uopšte ažurira

Proizvođači matičnih ploča, kao što su ASUS, Gigabyte, MSI ili ASRock, redovno objavljuju nove verzije ugrađenog softvera koje ispravljaju greške otkrivene nakon izlaska ploče na tržište. Neke od najvažnijih promena tiču se poboljšanja kompatibilnosti sa novim generacijama procesora, jer se često dešava da matična ploča podržava noviji CPU tek nakon ažuriranja. Osim toga, nove verzije donose optimizaciju radnih taktova memorije, poboljšanja u radu sa USB uređajima i ispravke nestabilnosti u specifičnim radnim situacijama.

Sa stanovišta bezbednosti, BIOS je prva linija hardverske zaštite sistema, jer određuje ponašanje računara pre pokretanja operativnog sistema. Ranjivosti u BIOS-u mogu omogućiti zaobilaženje svih naknadno postavljenih mera zaštite, pa proizvođači neretko objavljuju zakrpe upravo za takve propuste. Za korisnike koji drže do stabilnosti sistema i zaštite podataka, ažuriranje BIOS-a postaje jednako važno kao i redovno ažuriranje operativnog sistema ili antivirusnog programa. Sličan princip važi i za druge digitalne uređaje u domaćinstvu, pa se vlasnici koji žele da optimizuju svoj kućni sistem često informišu o kako odabrati TV box uređaj kako bi i tamo obezbedili ispravan i ažuran firmver.

Ažuriranje, ipak, nije uvek neophodno. Kada matična ploča radi stabilno, svi hardverski resursi su ispravno prepoznati i nema konkretnih problema koje bi nova verzija rešila, intervencija može da sačeka povoljniji trenutak. Nepromišljeno ažuriranje u najgorem scenariju može dovesti do toga da ploča postane nefunkcionalna, pa odluku treba donositi na osnovu stvarnih potreba, a ne navike ili želje za najnovijom verzijom po svaku cenu.

Priprema računara pre postupka

Pre nego što se pristupi samom ažuriranju, neophodno je obaviti nekoliko pripremnih radnji. Najvažnija među njima je obezbeđivanje stabilnog izvora napajanja, a idealno je koristiti laptop sa napunjenom baterijom ili UPS uređaj ako se radi o desktop konfiguraciji. Prekid napajanja u sredini postupka flešovanja jedan je od retkih ali ozbiljnih rizika koji može trajno oštetiti ploču, pa stabilnost struje predstavlja prioritet broj jedan u čitavom procesu.

Druga važna stvar je pravljenje rezervne kopije svih bitnih podataka sa sistema. Iako se pravilnim postupkom uopšte ne dira sadržaj diska, neočekivani problemi uvek mogu da se pojave. Preporučuje se i pravljenje potpunog snimka sistema, dostupnog u samom Windows okruženju ili kroz specijalizovane programe za kreiranje imidža diska. Korisno je i zapisati trenutne BIOS postavke, posebno ako su ručno podešavane, jer se prilikom ažuriranja one često vraćaju na fabričke vrednosti.

Na kraju, treba pripremiti i čist USB fleš disk formatiran u FAT32 sistemu. Disk kapaciteta do 16 GB najčešće je sasvim dovoljan, jer neki stariji sistemi ne podržavaju veće kapacitete u režimu pokretanja. Na taj disk će se kasnije kopirati fajl sa novim BIOS-om, a po potrebi i prateći softver koji proizvođač preporučuje za sam postupak flešovanja.

Identifikacija matične ploče i verzije BIOS-a

Da bi se preuzela ispravna verzija ažuriranja, neophodno je tačno identifikovati model matične ploče. Najlakši način je pokrenuti komandu msinfo32 u Windows okruženju, koja otvara prozor sa detaljnim sistemskim informacijama, uključujući naziv proizvođača i oznaku modela. Alternativno, može se koristiti besplatan program CPU-Z, koji pored samog modela prikazuje i tačnu reviziju ploče, a to je važno jer jedan te isti model može imati više revizija sa različitim BIOS fajlovima.

Postoji i metod identifikacije bez pokretanja operativnog sistema. Ulaskom u sam BIOS pritiskom na taster Del ili F2 odmah po uključivanju, u zavisnosti od konkretnog proizvođača, dobijaju se osnovni podaci o ploči. Osim toga, fizički pregled same ploče daje korisne informacije, jer je model obično utisnut između memorijskih slotova ili u blizini procesorskog ležišta, dovoljno velikim slovima da se lako pročita golim okom.

Pored modela, korisno je zabeležiti i trenutnu verziju BIOS-a, jer se na taj način može proveriti da li ažuriranje ima smisla. Ako na sajtu proizvođača postoji novija verzija sa konkretnim ispravkama, vredi je primeniti. Ako je sistem već na aktuelnoj verziji i nema nikakvih problema, nema razloga za bilo kakvu intervenciju.

Preuzimanje ispravnog fajla za ažuriranje

Nakon identifikacije tačnog modela i revizije ploče, prelazi se na preuzimanje fajla za ažuriranje. Najbezbedniji izvor je uvek zvanična veb stranica proizvođača matične ploče, jer se tamo nalaze verifikovani fajlovi i detaljne instrukcije za svaku konkretnu verziju. Pretragom unutar sajta obično se dolazi do podrške za konkretan model, gde se u odeljku za preuzimanja nalaze sve dostupne verzije firmvera, zajedno sa datumima objavljivanja i kratkim opisima promena.

Prilikom preuzimanja treba obratiti pažnju na oznaku verzije i prateće napomene proizvođača. Mnogi proizvođači pored samog BIOS fajla nude i dodatne alate za dijagnostiku, ažuriranje iz Windows okruženja ili fino podešavanje parametara, dostupne na stranici sa softver paketima za održavanje sistema, što može značajno olakšati čitav postupak.

Korisno je, iako se to ne čini uvek, pročitati kratak opis promena u novoj verziji pre nego što se pristupi instalaciji. Na taj način korisnik proverava da li ažuriranje zaista donosi ono što mu je potrebno i da li je primenljivo na konkretnu reviziju ploče. Ako se radi o beta verziji ili ranoj ispravci, treba je izbegavati ukoliko sistem radi stabilno, jer takve verzije mogu nositi vlastite nestabilnosti.

Metode flešovanja BIOS-a

Postoji nekoliko metoda za ažuriranje BIOS-a, a izbor zavisi od proizvođača, starosti sistema i ličnih navika korisnika. Najstariji pristup je kreiranje butabilnog DOS sistema na USB disku i pokretanje alata za flešovanje iz čistog okruženja, bez učešća operativnog sistema. Iako efikasan, ovaj metod zahteva poznavanje rada u komandnoj liniji i danas se smatra zastarelim za većinu korisnika.

Drugi metod je ažuriranje iz samog Windows okruženja, pomoću programa koje isporučuje proizvođač ploče. Ovaj pristup je najlakši za prosečnog korisnika jer ne zahteva restartovanje u poseban režim, ali nosi rizik od neočekivanih prekida tokom postupka, bilo od strane operativnog sistema, antivirusa ili drugih pokrenutih programa koji mogu zatražiti pažnju u nezgodnom trenutku.

Najčešće korišćen pristup danas jeste takozvano flešovanje iz ugrađenog BIOS menija. Većina savremenih ploča ima opciju poput EZ Flash, M-Flash ili Q-Flash, koja se nalazi direktno u BIOS interfejsu i traži fajl na USB disku. Budući da se izvodi u potpunosti van operativnog sistema, smatra se najstabilnijim i najbezbednijim, te će upravo taj metod biti detaljno opisan u nastavku teksta.

Postupak ažuriranja korak po korak

Kada su pripreme obavljene, može se pristupiti samom postupku. Prvo je potrebno raspakovati preuzeti fajl, obično u ZIP arhivi, i kopirati ga na pripremljeni USB disk. Disk mora biti formatiran u FAT32 sistemu, a fajl se ne sme nalaziti unutar foldera, jer neki alati za flešovanje ne pretražuju poddirektorijume. Poželjno je da naziv fajla bude kratak, bez razmaka i specijalnih karaktera, kako bi bio lako prepoznatljiv u listi unutar BIOS interfejsa.

Drugi korak je restartovanje računara i ulazak u BIOS. Čim se sistem upali, uzastopno se pritiska odgovarajući taster, najčešće Del ili F2, sve dok se ne pojavi BIOS ekran. Unutar menija zatim treba pronaći sekciju za ažuriranje, koja se razlikuje od proizvođača do proizvođača, ali je obično jasno označena u donjem delu glavnog menija.

Treći korak je izbor fajla sa USB diska. Program za ažuriranje prikazuje listu dostupnih fajlova, pa je potrebno izabrati upravo onaj koji je kopiran. Sistem tada prikazuje potvrdu sa trenutnom i novom verzijom, kao i upozorenje da postupak ne treba prekidati, čak ni privremeno.

Četvrti i najkritičniji korak je čekanje da se flešovanje u potpunosti završi. Ekran prikazuje napredak i postupak obično traje između dva i pet minuta, zavisno od veličine fajla i brzine samog čipa. Računar ni u kom slučaju ne treba gasiti, resetovati niti isključivati iz struje, jer svaki prekid može trajno oštetiti čip. Po završetku sistem obično ispisuje poruku o uspehu i predlaže automatsko restartovanje.

Peti korak je ponovno pokretanje i, po potrebi, povratak u BIOS radi podešavanja opcija koje su možda vraćene na podrazumevane vrednosti. Posebno treba proveriti XMP profil memorije, redosled butovanja i tačno sistemsko vreme. Kada se sve vrati u željeno stanje, sistem je spreman za normalan rad i svakodnevnu upotrebu.

Problemi, oporavak i saveti za bezbedan rad

Iako je postupak relativno jednostavan, korisnici ponekad nailaze na situacije koje izgledaju zabrinjavajuće. Jedan od najčešćih je da se nakon flešovanja sistem ne podiže, ventilator radi, ali ekran ostaje crn. U većini slučajeva to nije znak trajnog kvara, već posledica vraćanja BIOS postavki na podrazumevane vrednosti. Kratkotrajnim vađenjem baterije na ploči ili korišćenjem džampera za reset CMOS-a problem se obično rešava već pri sledećem pokretanju, bez posete servisu.

Drugi čest problem je nemogućnost pokretanja ažuriranja jer BIOS ne prepoznaje fajl. Najčešći razlozi su neodgovarajući sistem datoteka na disku (treba biti FAT32), fajl smešten unutar foldera, ili nepodržan noviji format poput exFAT sistema. Korišćenjem klasičnog FAT32 formata i postavljanjem fajla u koren diska, problem nestaje u velikoj većini pokušaja.

Ako dođe do ozbiljnijeg problema, većina savremenih ploča poseduje dvostruki BIOS čip ili funkciju za hitni oporavak, poznatu i kao BIOS flashback. Ova opcija omogućava vraćanje sistema čak i kada je flešovanje neuspešno, uz pomoć rezervnog čipa ili fajlova sa USB diska. Kod starijih ploča bez ove mogućnosti, oporavak može zahtevati programator čipa, što je već posao za profesionalni servis. Za korisnike koji se profesionalno bave IT infrastrukturom, distribuiranim sistemima ili savremenim računarskim arhitekturama, dodatne informacije mogu se naći na stranicama poput udruženja za edge computing, koje okuplja stručnjake iz oblasti distribuirane obrade podataka i naprednih računarskih platformi.

Ako se tokom postupka ili nakon njega pojave bilo kakve nedoumice, korisnici se uvek mogu obratiti podršci proizvođača ili ovlašćenom servisu. Dobar izvor dodatnih informacija o proizvodima, uslugama i dostupnim kanalima komunikacije predstavlja i stranica o nama, gde su opisani svi načini kontakta sa prodavnicom i podrškom na srpskom i hrvatskom jeziku.

Preporuke za uspešno ažuriranje